Česta pitanja
Dobrodošli na stranicu na kojoj možete pronaći odgovore na najčešća pitanja u vezi LPFR-a. Trudićemo se da Vam pružimo sve potrebne informacije korisnicima myLPFR programa. Ukoliko ste korisnik myLPFR programa, a ne možete da pronađete odgovor u čestim pitanjima, pišite nam na podrska@mylpfr.rs.
*Tekstovi na sajtu MyLPFR su pisani na osnovu i u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji koji je 17.12.2020. godine donela Narodna skupština Republike Srbije, a koji je objavljen u “Službenom glasniku Republike Srbije” br. 153/2020 od 21.12.2020. godine i 96/2021 od 08.10.2021. godine.
- Novi zakon o e-fiskalizaciji
- Inovacije koje donosi e-fiskalizacija
- Novi pojmovi e-fiskalizacije
- myLPFR jedinstveno softversko rešenje
Novi zakon o e-fiskalizaciji
1. Šta predstavlja e-fiskalizacija i kada Zakon o fiskalizaciji počinje sa primenom?
Fiskalizacija predstavlja novi način evidentiranja prometa robe i usluga na malo i primljeni avans za promet na malo. Obveznici fiskalizacije će biti dužni da za svaki promet robe ili usluga na malo izdaju fiskalni račun putem elektronskog fiskalnog uređaja koji će se automatski i u realnom vremenu beležiti u Poreskoj upravi. Krajnji rok za prelazak na novu e-fiskalizaciju je 30.04.2022. godine. Prvobitno je rok za prelazak na novi model fiskalizacije bio do 01.01.2022. godine, ali je on produžen.
2. Zašto je donet novi Zakon o fiskalizaciji?
Donošenjem novog Zakona o fiskalizaciji Poreska uprava i drugi državni organi očekuju da će u vezi sa ovakvim postupkom izdavanja fiskalnih računa doći do smanjenja obima sive ekonomije i bolje naplate poreza, kao i da će se efikasnije vršiti kontrola poreskih obveznika i time smanjiti broj eventualnih pokušaja utaje poreza.
3. Koje delatnosti uvode fiskalizaciju i postaju fiskalni obveznici?
Neke od delatnosti koje do sada nisu bile obveznici fiskalizacije, a što u svom poslovanju moraju da promene od aprila sledeće godine su i veći broj paušalaca (frizerski saloni, kozmetički saloni), kladionice, muzeji, sportski centri).
Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o određivanju delatnosti kod čijeg obavljanja ne postoji obaveza evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja i da su delatnosti koje po novom Zakonu o fiskalizaciji i dalje zadržavaju pravo da rade bez Elektronskog fiskalnog uređaja od 30.04.2022 godine: Advokati, taksisti, veterinari, javni poštanski servisi, telekomunikacije, dobar deo finansijskih usluga i obrazovanje (ali bez dela delatnosti pod šifrom 85.5 koje podrazumeva “ostalo obrazovanje” u koje se ubrajaju učenje stranih jezika, obuka za rad na računaru). Za šifru delatnosti 85.59 – Ostalo obrazovanje, novi Zakon za fiskalizaciju će biti u primeni.
4. Koje su najvažnije novine i glavne izmene u Zakonu o e-fiskalizaciji?
Neke od najvažnijih novina u odnosu trenutno važeći Zakon o fiskalnim kasama su:
- Primljeni avansi za promet na malo su Zakonom definisani kao predmet fiskalizacije
- Predmet fiskalizacije je svaki promet u maloprodajnim objektima, nezavisno od toga da li je kupac fizičko ili pravno lice
- Predmet fiskalizacije je promet izvršen putem samonaplatnih uređaja (automata)
- Jasno definisano ko su obveznici fiskalizacije
- NI obrazac odnosno nalog za ispravku, kao i dnevni izveštaj, periodični izveštaj i presek stanja više se neće primenjivati
5. Na koji način se uvodi e-fiskalizacija i šta je potrebno?
Obveznik fiskalizacije je dužan da elektronskim putem Poreskoj upravi dostavi podatke o poslovnim prostorima i poslovnim prostorijama u kojima će koristiti elektronski fiskalni uređaj, i to za svaki poslovni prostor i poslovnu prostoriju pojedinačno u kojima obavlja delatnost.
Prijava poslovnog prostora i poslovne prostorije u kojoj će se nalaziti elektronski fiskalni uređaj počela je 1.oktobra 2021. godine putem portala Poreske uprave ePorezi.
Svakom obvezniku e-fiskalizacije koji bude uspešno izvršio prijavu će biti dodeljena Jedinstvena oznaka poslovnog prostora. Takođe, preko elektronskog servisa za fiskalizaciju kome se pristupa direktno preko portala ePorezi, svako autorizovano lice je dužno da traži izradu bezbednosnih elemenata (BE) za određeni PIB i određeni poslovni prostor koji je prijavljen. Račun koji bude izdat bez korišćenja BE neće se smatrati fiskalnim računom.
Pre početka e-fiskalizacije, obveznik je dužan da obezbedi:
- LPFR - Lokalni procesor fiskalnih računa
- ESIR - Elektronski sistem za izdavanje računa
- BE - Bezbednosni element koji će elektronski potpisivati fiskalni račune (bezbednosni element dodeljuje Poreska uprava)
Obveznik je dužan da obezbedi i štampač za štampu fiskalnih računa, a preporuka i najbolja opcija je svakako termalni štampač.
Prilikom nabavke ovih uređaja važno je proveriti da li oni sadrže softvere i procesore koji su odobreni od strane Poreske uprave i je ovo jedan od preduslova za korišćenje istih.
6. Koliki su troškovi uvođenja e-fiskalizacije?
Ukupni troškovi e-Fiskalizacije iznose oko 270eur, ali teret za uvođenje novih fiskalnih kasa država preuzima na sebe, pa će troškovi biti refundirani kroz direktnu subvenciju države u iznosu od 200eur.
Kada uspešno izvršite prijavu prodajnih prostora i prodajnih prostorija i dobijete jedinstvenu oznaku poslovnih prostorija, imate pravo da se prijavite za finansijsku podršku novom modelu fiskalizacije.
7. Koji su rokovi za prijavu za finansijsku pomoć i prelazak na e-Fiskalizaciju?
Prijava poslovnog prostora i poslovne prostorije u kojoj će se nalaziti elektronski fiskalni uređaj počela je 1.oktobra 2021. godine putem portala Poreske uprave ePorezi.
Prijava za finansijsku pomoć države se može izvršiti samo jednom. Svi zainteresovani koji su izvršili prijavu svojih poslovnih prostora, odnosno poslovnih prostorija mogu da se prijave preko portala Poreske uprave ePorezi, u periodu od 15. oktobra 2021. godini do 31. januara 2022. godine
Od 1. novembra putem elektronskog servisa za fiskalizaciju, kojem se pristupa direktno sa portala ePorezi, autorizovane osobe obveznika fiskalizacije traže izradu bezbednosnih elemenata za određeni PIB i određeni poslovni prostor/poslovnu prostoriju koji su prijavili.
Prelazak na novu onlajn fiskalizaciju je počeo, a tranzicioni period traje do 30. aprila 2022. godine što je krajnji rok za prelazak na e-Fiskalizaciju u potpunosti.
Inovacije koje donosi e-fiskalizacija
1. Da li mora da se defiskalizuje stari fiskalni uređaj?
Ne. Defiskalizacija starih fiskalnih uređaja nije potrebna. Defiskalizacija će biti automatski izvršena povezivanjem novih fiskalnih uređaja sa serverom u Poreskoj upravi.
2. Kako će izgledati nova fiskalna kasa?
Fiskalne kase na kakve smo navikli neće više biti u upotrebi. Umesto njih koristiće se Elektronski Fiskalni Uređaji – EFU koji će štampati fiskalne račune u realnom vremenu putem interneta.
3. Šta je Elektronski Fiskalni Uređaj - EFU?
Nov elektronski fiskalni uređaj će izdavati fiskalni račun sa QR kodom i digitalnim potpisom prilikom svake prodaje na malo, a svaki promet će biti sinhronizovan sa Poreskom upravom.
Elektronski fiskalni uređaj će sadržati sledeće elemente:
- LPFR - Lokalni procesor fiskalnih računa
- ESIR - Elektronski sistem za izdavanje računa
- BE - Bezbednosni element koji će elektronski potpisivati fiskalni račune
4. Kako će se štampati fiskalni računi?
Obveznik je dužan da obezbedi štampač za štampu fiskalnih računa, a preporuka i najbolja opcija je svakako termalni štampač. Prilikom nabavke ovih uređaja važno je proveriti da li oni sadrže softvere i procesore koji su odobreni od strane Poreske uprave jer je ovo jedan od preduslova za korišćenje istih.
Novi pojmovi e-fiskalizacije
1. Šta je ESIR?
ESIR je hardverski ili softverski element uz pomoć kog se kreira fiskalni račun.
2. Šta je Bezbednosni element - BE ?
BE – Bezbednosni Element je smart kartica koju dobijate od Poreske uprave i koja služi za digitalno potpisivanje fiskalnih računa. Račun koji nije elektronski potpisan neće se smatrati fiskalnim računom. Potrebno vam je onoliko BE koliko imate LPFR-a. Uslov da biste se prijavili za izdavanje BE je da prethodno registrujete poslovni prostor.
3. Šta je PFR?
PFR je procesor koji fiskalizuje račun na osnovu podataka koje je dobio od ESIR – a. PFR je dizajniran tako da obezbeđuje sigurno skladištenje svih informacija vezanih za određeni fiskalni račun u momentu njegovog štampanja.
Procesori fiskalnih računa dele na:
- VPFR - Virtualne procesore fiskalnih računa koji se nalaze u mreži Poreske uprave
- LPFR - Lokalne procesore fiskalnih računa LPFR, koji se nalaze na lokaciji izdavanja računa.
4. Koja je razlika između LPFR-a i VPFR-a?
LPFR je softverski Lokalni Procesor Fiskalnih Računa koji omogućava izdavanje fiskalnih računa čak i u slučaju prekida internet veze i to je i glavna razlika između VPFR i LPFR-a, jer se VPFR koristi isključivo putem stalne konekcije, dok LPFR omogućava izdavanje fiskalnih računa čak i u slučaju prekida internet konekcije.
myLPFR jedinstveno softversko rešenje
1. Da li postoji gotovo softversko rešenje za izdavanje fiskalnih računa?
Da, myLPFR je jedinstveno softversko rešenje u vlasništvu kompanije myOffice d.o.o, čiji rad možete testirati odmah i uveriti se u njegovu funkcionalnost i to paralelno sa trenutnim sistemom.
2. Kako da preuzmem i testiram myLPFR?
Preuzmite i instalirajte myLPFR program samostalno na svoj uređaj. Kada se prijavite za korišćenje dobićete uputstvo za instalaciju nakon čega testiranje myLPFR-a možete da započnete potpuno besplatno.
3. Kako da instaliram i koristim myLPFR?
Preuzmite naše uputstvo za instalaciju i uputstvo za korišćenje programa i ispratite sve korake kako biste uspešno instalirali myLPFR.
4. Šta se može testirati sa demo verzijom myLPFR-a
Nakon što instalirate myLPFR, možete testirati sinhronizaciju podataka sa Poreskom upravom, kao i upotrebu termalnog štampača.
DEMO verzija vam pruža mogućnost testiranja celokupne funkcionalnosti s tim da je testiranje ograničeno samo na testno okruženje tj. sandbox i da može da se koristi samo testnu karticu (BE), izdatu od PU.
5. Da li je korišćenje i testiranje myLPFR-a besplatno?
Da, možete preuzeti i testirati myLPFR demo verziju potpuno besplatno.
6. Šta mi je potrebno za instalaciju myLPFR-a?
Instalacija se vrši na novim ili već postojećim računarima koji moraju imati čitač smart kartica. myLPFR softver podržava 32-bitne i 64-bitne operativne sisteme: (Windows7, Windows8, Windows10, Windows11)
7. Šta radi myLPFR?
- Prima, evidentira, analizira i čuva podatke o svakoj transakciji koje je dobio od ESIR-a sve do momenta slanja Poreskoj upravi
- Obračunava iznos poreza za svaku transakciju
- Priprema fiskalne podatke za ESIR (elektronski sistem za izdavanje računa)
- Primenjuje elektronski potpis na fiskalni račun, koristeći bezbednosni element kao zaštitu od neovlašćene izmene sadržaja
- Prenosi fiskalne podatke u SUF (Softverska aplikacija Poreske uprave koja preuzima sve podatke iz procesora fiskalnih računa)
- Na osnovu jedinstvenog URL-a, generiše QR kod koji će biti na računu koji se izdaje kupcu i na osnovu koga će kupac moći da proveri da li je račun izdat u skladu sa zakonom.
- Na osnovu fiskalizovanih podataka i sa generisanim jedinstvenim QR kodom, kreira format fiskalnog računa u obliku u kom će biti dostavljen kupcu. Taj format šalje ESIR-u koji pušta račun na štampu.
8. Koliko dugo LPFR skladišti podatke?
LPFR će čuvati podatke neograničeno do momenta uspostavljanja internet veze. Poreska uprava je ipak odredila maksimalan rok od pet dana kao period u kom se podaci moraju dostaviti i sinhronizovati sa Poreskom upravom.
9. Kako se podaci dostavljaju Poreskoj Upravi?
Podaci se Poreskoj upravi dostavljaju na dva načina i to:
- Putem internet iščitavanja podataka, gde se podaci u realnom vremenu šalju na server Poreske uprave
- Putem lokalnog iščitavanja što je i glavna funkcionalnost koju ima myLPFR gde kao pozadinski proces radi sinhronizaciju fajlova sa serverom SUF-a i može da izda račun i ukoliko dođe do prekida internet konekcije. U periodu prekida internet konekcije, myLPFR čuva sve podatke lokalno i odmah pri ponovnom uspostavljanju interneta ih šalje na server Poreske uprave.
10. Kako se izvršava lokalno iščitavanje fajlova?
Lokalno iščitavanje fajlova je proces u kom se fajlovi koji nisu sinhronizivani sa Poreskom upravom kopiraju na neku lokaciju vašeg računara (obično na neki USB flash ili neki drugi prenosni medij) i onda možete da odete na neku lokaciju gde imate pristup internetu, ulogujete se na portal Poreske uprave i direktno izvršite upload fajlova na njihov server.
11. Da li se myLPFR može povezati na više ESIR-a, odnosno da li podržava mrežno povezivanje?
myLPFR podržava mrežno povezivanje, odnosno jedan LPFR može kontrolisati izdavanje računa na više ESIR-a. Ukoliko imate više kasa koje nisu opterećene izdavanjem računa u isto vreme, možete da koristite jedan LPFR na više ESIR-a. (Ukoliko je vaše poslovanje takvo da koristite više fiskalnih kasa u isto vreme ali ne izdajete račune u isto vreme.)
12. Da li je dovoljan jedan LPFR po poslovnoj jedinici?
I da i ne. Poreska Uprava definisala je zakonom da je dovoljan jedan LPFR po poslovnoj jedinici, bez obzira na to koliko ESIR-a koristite. Međutim naša je preporuka da ipak ograničite broj ESIR-a koje kontroliše myLPFR.
13. Zašto preporučujete da se ograniči myLPFR po jednom ESIR-u ako je Poreska uprava definisala da je dovoljan jedan LPFR za sve ESIR-e?
Naša je preporuka da ukoliko ste u mogućnosti koristite jedan LPFR za jedan ESIR kako ne biste opterećivali poslovanje ili jedan LPFR na najviše tri ESIR-a. U slučaju da se u vašoj poslovnoj jedinici nalaze tri ESIR-a i da svi koriste jedan LPFR, izdavanje računa vrši se prvo sa jednog pa sa drugog pa sa trećeg ESIR-a, ne mogu se izdati sva tri računa u isto vreme. Za izdavanje jednog računa potrebno je oko 1 sekunde, što znači da će ostali ESIR-i morati da sačekaju da se završi izdavanje prethodnog računa.
14. Koji su problemi korišćenja mrežnog lpfr-a, odnosno jednog LPFR-a na više ESIR-a?
Potencijalni problemi korišćenja jednog LPFR-a na više ESIR-a:
- Sva odgovornost je na glavnom ESIR-u na kome se nalazi instaliran myLPFR jer se tamo čuvaju svi podaci. Potrebno je da se odgovorno koristi glavni ESIR.
- Ukoliko je internet na glavnom računaru usporen ostali neće moći da priđu glavnom računaru.
- Ukoliko glavni računar ostane bez mreže, ukoliko ima virus ili hardverski problem to će ugroziti celo poslovanje jer ostali ESIR-i neće moći da potpisuju račune.
- Svi potpisani računi dolaze sa istim JID-om, kao da su svi računi izdati sa jednog računara. Ostali ESIR-i su na čekanju dok prethodni ne izvrši potpisivanje i izdavanje računa.
- Važno je pravilno konfigurisati mrežne parametre i prilagoditi ih glavnom ESIR-u kao i koristiti statičku IP adresu.
15. Da li je za novu fiskalizaciju neophodan internet, s obzirom na to da LPFR radi i bez interneta?
Da, internet konekcija obavezna je stavka e-fiskalizacije. S obzirom na to da često ne možemo da utičemo na konstantnu internet konekciju bez ikakvih prekida, LPFR omogućava bezbedno čuvanje svih podataka vezanih za fiskalizaciju. Račun je moguće izdavati i kada postoji prekid internet veze. LPFR u skladu sa zakonom, poreski obveznici su u obavezi da imaju najmanje jedan lokalni procesor fiskalnih računa po prodajnom objektu. On će beležiti i elektronski potpisivati sve obavljene transakcije do momenta ponovnog uspostavljanja internet veze kada će se sav promet nastao tokom prekida internet konekcije naknadno sinhronizovati sa Poreskom upravom.
16. Šta se dešava u slučaju prekida internet konekcije?
Obveznik fiskalizacije dužan je da u momentu prometa na malo svaki račun obradi posredstvom elektronskog fiskalnog uređaja i na taj način Poreskoj upravi dostavi podatke o izdatim fiskalnim računima putem stalne internet veze u realnom vremenu u trenutku prometa na malo.
Ukoliko dođe do prekida internet konekcije ili ona nije dostupna na mestu prometa, obveznik fiskalizacije dostavlja Poreskoj upravi podatke o izdatim fiskalnim računima periodično, odmah po uspostavljanju internet veze, a najkasnije u roku od pet dana od dana izdavanja pojedinačnog fiskalnog računa
17. Da li postoje kazne usled nepoštovanja zakona o fiskalizaciji?
Za nepoštovanje uredbi Zakona o fiskalizaciji, kaznene odredbe su regulisane novčanim kaznama u zavisnosti od prekršaja, a koje će fiskalni obveznici koji prekršaj načine plaćati u iznosu od 20.000 – 2.000.000 dinara.
18. Koliko košta korišćenje myLPFR-a?
Još uvek nije definisana cena kupovine myLPFR softvera i mesečne odnosno godišnje licence za korišćenje. Međutim ako uzmemo u obzir da postojeći a uskoro stari zakon zahteva korišćenje GPRS terminala u iznosu od oko 5 EUR mesečno, fiskalizaciju kase jednom godišnje i ostale troškove koje donosi ovakav način poslovanja, cena mesečne licence myLPFR-a biće u tim okvirima.
19. Kako da znam da li mi myLPFR odgovara?
Možete testirati demo verziju myLPFR-a potpuno besplatno.